Ostvarivanje prava na nasleđivanje
Pravo na nasleđivanje ostvaruje se po odredbama ovog zakona.
Predmet nasleđivanja
Nasleđivati se mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima.
Nasleđivanje nepokretnosti
Niko ne može na osnovu nasleđivanja zadržati u svojini nepokretnosti i sredstva rada u većem obimu nego što je ustavom i zakonom određeno.
Ravnopravnost u nasleđivanju
Građani su, pod istim uslovima, ravnopravni u nasleđivanju.
Muška i ženska lica ravnopravna su u nasleđivanju.
Bračna i vanbračna deca ravnopravna su u nasleđivanju.
Strani državljani imaju pod uslovima reciprociteta, ista nasledna prava kao i domaći državljani.
Osnovi pozivanja na nasleđe
Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu testamenta.
Raspolaganje testamentom
Zaveštalac može testamentom raspolagati svojom imovinom na način i u granicama koji su određeni u zakonu.
Zaostavština bez naslednika
Zaostavština bez naslednika postaje društvena svojina.
NASLEĐIVANJE NA OSNOVU ZAKONA
Krug zakonskih naslednika
Na osnovu zakona nasleđuju umrlog njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihova deca.
Ova lica nasleđuju po naslednim redovima.
Naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasledstva lica daljeg naslednog reda.
Potomci i bračni drug umrlog
Zaostavštinu umrlog nasleđuju pre svih njegova deca i njegov bračni drug.
Oni nasleđuju na jednake delove.
Pravo predstavljanja
Deo zaostavštine koji bi pripadao ranije umrlom detetu da je nadživelo ostavioca nasleđuju njegova deca, unuci ostaviočevi, na jednake delove, a ako je neko od unuka umro pre ostavioca, onda deo koji bi njemu pripadao da je bio živ u trenutku smrti ostaviočeve, nasleđuju njegova deca, praunuci ostaviočevi, na jednake delove, i tako redom sve dok ima potomaka ostaviočevih.
Smanjenje dela bračnog druga
Kad postoji ostaviočevo dete čiji drugi roditelj nije preživeli bračni drug, a imovina preživelog bračnog druga koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove iznosi više od ovog dela, onda svakom ostaviočevom detetu pripada dva puta veći deo nego bračnom drugu, ukoliko sud, pošto uzme u obzir sve okolnosti slučaja, nađe da je to opravdano.
Roditelji i bračni drug umrlog
Zaostavštinu umrlog koji nije ostavio potomke nasleđuju njegovi roditelji i njegov bračni drug.
Roditelji umrlog nasleđuju jednu polovinu zaostavštine na jednake delove, a drugu polovinu zaostavštine nasleđuje bračni drug umrlog.
Ako posle umrlog nije ostao bračni drug roditelji umrlog nasleđuju celu zaostavštinu na jednake delove.
Braća i sestre umrlog i njihovi potomci
Ako je jedan roditelj ostaviočev umro pre ostavioca, deo zaostavštine koji bi mu pripao da je nadživeo ostavioca nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostaviočevi), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe za slučaj kad umrloga nasleđuju njegova deca i dalji potomci.
Ako su oba roditelja ostaviočeva umrla pre ostavioca, deo zaostavštine koji bi svakome od njih pripao da je nadživeo ostavioca nasleđuju potomci, kako je izloženo u stavu 1. ovog člana.
U svim slučajevima ostaviočeva braća i sestre samo po ocu nasleđuju na jednake delove očev deo zaostavštine, braća i sestre samo po majci nasleđuju na jednake delove samo majčin deo, a rođena braća i sestre nasleđuju na jednake delove sa braćom i sestrama po ocu očev deo, a sa braćom i sestrama po majci majčin deo.
Ako je jedan roditelj umro bez potomstva
Ako je jedan roditelj ostaviočev umro pre ostavioca a nije ostavio ni jednog potomka, deo zaostavštine koji bi mu pripao da je nadživeo ostavioca nasleđuje drugi roditelj, a ako je i ovaj umro pre ostavioca njegovi potomci nasleđuju ono što bi pripalo i jednom i drugom roditelju, kako je izloženo u članu 13. ovog zakona.
Ako su oba roditelja umrla bez potomstva
Ako su oba roditelja ostaviočeva umrla pre ostavioca, a nisu ostavila ni jednog potomka, celu zaostavštinu nasleđuje nadživeli bračni drug ostaviočev.
Dedovi i babe umrlog
Zaostavštinu umrlog koji nije ostavio ni potomke ni roditelje, niti su ovi ostavili nekog potomka, ni bračnog druga, nasleđuju njegovi dedovi i babe.
Jednu polovinu zaostavštine nasleđuje ded i baba sa očeve strane, a drugu polovinu ded i baba sa majčine strane.
Pravo dede i babe iste loze
Ded i baba iste loze nasleđuju na jednake delove.
Ako je neki od ovih predaka jedne loze umro pre ostavioca, deo zaostavštine koji bi mu pripao da je nadživeo ostavioca nasleđuju njegova deca.
Kada je predak jedne loze umro pre ostavioca a nema dece, deo zaostavštine koji bi mu pripao da je nadživeo ostavioca nasleđuje drugi predak iste loze.
Ako su ded i baba jedne loze umrli
Ako su ded i baba jedne loze umrli pre ostavioca a nisu ostavili ni jedno dete, deo zaostavštine koji bi im pripao da su nadživeli ostavioca nasleđuju ded i baba druge loze i njihova deca, kako je izloženo u članu 18. ovog zakona.
2. Posebne odredbe za neke naslednike
Usvojenik i njegovi potomci imaju prema usvojiocu ista nasledna prava kao i usvojiočeva deca i drugi njegovi potomci, osim ako pri usvojenju nisu ta prava ograničena ili sasvim isključena.
Usvojenik i njegovi potomci ne nasleđuju usvojiočeve srodnike, njegovog bračnog druga, ni druge njegove usvojenike.
Usvojilac koji nema nužnih sredstava za život ima prema usvojeniku i njegovoj deci ista nasledna prava koje ima prema svojoj deci ili deci te dece, unucima usvojiočevim, ukoliko za to postoje važni razlozi. Pri ocenjivanju razloga sud će uzeti u obzir sve okolnosti slučaja, a naročito sposobnost za privređivanje i imovinske prilike usvojioca.
Nasledni deo usvojioca jednak je naslednom delu odgovarajućeg usvojenikovog pretka.
Usvojiočevi srodnici nisu zakonski naslednici usvojenika.
Usvojenjem ostaju, izuzev u slučaju iz stava 3. ovog člana, nedirnuta prava nasleđivanja između usvojenika i njegovih srodnika.
Usvojenik i njegovi potomci ne mogu naslediti usvojioca, ako je usvojilac podneo zahtev za prestanak usvojenja, a posle njegove smrti se utvrdi da je zahtev bio osnovan.
Kad bračni drug gubi pravo da nasledi
Pravo nasleđivanja između bračnih drugova prestaje razvodom braka i poništenjem braka.
Bračni drug nema pravo na nasleđe:
1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka, a posle smrti ostaviočeve se utvrdi da je tužba bila osnovana;
2) ako njegov brak sa ostaviocem bude oglašen za nepostojeći, ili bude poništen, posle smrti ostaviočeve, iz uzroka za čije je postojanje nadživeli bračni drug znao u vreme zaključenja braka;
3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem.
Kada je bračni drug koji nema nužnih sredstava za život pozvan na nasleđe sa naslednicima drugog naslednog reda, sud može na zahtev bračnog druga, odlučiti da bračni drug nasledi i jedan deo onog dela zaostavštine koji bi po zakonu trebalo da naslede ostali naslednici, a može odlučiti i da bračni drug nasledi celu zaostavštinu, ako je ona tako male vrednosti da bi njenom podelom bračni drug zapao u oskudicu.
Pri odlučivanju sud će uzeti u obzir sve okolnosti slučaja, a naročito imovinske prilike i sposobnost za privređivanje bračnog druga, imovinske prilike ostalih naslednika i njihovu sposobnost za privređivanje i vrednost zaostavštine.
Povećanje naslednog dela roditelja
Kad su roditelji koji nemaju nužnih sredstava za život pozvani na nasleđe sa bračnim drugom ostaviočevim, sud može, na njihov zahtev, odlučiti da naslede i jedna deo onog dela zaostavštine koji bi po zakonu trebalo da nasledi bračni drug, a može odlučiti da roditelji naslede celu zaostavštinu, ako je ona tako male vrednosti da bi njenom podelom roditelji zapali u oskudicu.
Ako je između roditelja ostaviočevih zajednica života trajno prestala, a samo jedan roditelj nema nužnih sredstava za život, on može zahtevati povećanje naslednog dela kako prema bračnom drugu tako i prema drugom roditelju ostaviočevom.
Ako je jedan roditelj ostaviočev umro pre ostavioca, nadživeli roditelj koji nema nužnih sredstava za život može zahtevati povećanje svog naslednog dela i prema naslednicima umrlog ostaviočevog roditelja.
Pri odlučivanju sud će uzeti u obzir sve okolnosti slučaja, a naročito imovinske prilike i sposobnost za privređivanje roditelja, imovinske prilike bračnog druga odnosno naslednika umrlog roditelja i njegovu sposobnost za privređivanje i vrednost zaostavštine.
1. Nužni naslednici i nužni i raspoloživi deo zaostavštine
Ko su nužni naslednici
Nužni naslednici su: potomci umrlog, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegovi roditelji i njegov bračni drug.
Dede i babe i braća i sestre umrlog su nužni naslednici samo ako su trajno nesposobni za rad i nemaju sredstava za život.
Lica nabrojana u ovom članu su nužni naslednici kad su po zakonskom redu nasleđivanja pozvani na nasleđe.
Nužni i raspoloživi deo
Nužni naslednici imaju pravo na deo zaostavštine kojim ostavilac ne može raspolagati i koji se naziva nužni deo.
Nužni deo potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i bračnog druga iznosi jednu polovinu, a nužni deo ostalih naslednika jednu trećinu od onog dela koji bi svakom pojedinom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.
Ostatkom zaostavštine može zaveštalac raspolagati po svojoj volji i taj deo zaostavštine naziva se raspoloživi deo.
Pravo na nužni deo je nasledno pravo
Nužnom nasledniku pripada određeni deo svake stvari i prava koji sačinjavaju zaostavštinu, ali zaveštalac može odrediti da nužni naslednik primi svoj deo i u određenim stvarima, pravima ili novcu.
2. Izračunavanje nužnog i raspoloživog dela, smanjenje raspolaganja testamentom i vraćanje poklona
a) Izračunavanje nužnog i raspoloživog dela
Utvrđivanje vrednosti zaostavštine
Vrednost zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo utvrđuje se na sledeći način:
Prvo treba popisati i proceniti sva dobra koja je ostavilac imao u trenutku smrti, računajući tu i sve ono čime je raspolagao testamentom, kao i sva njegova potraživanja, pa i ona koja ima prema nekom nasledniku, osim potraživanja koja su očigledno nenaplativa.
Od utvrđene vrednosti dobara koja je ostavilac imao u trenutku smrti odbija se iznos dugova ostaviočevih, iznos troškova propisa i procene zaostavštine i troškova sahrane ostavioca.
Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac napravio ma na koji način nekom zakonskom nasledniku, pa i poklona napravljenih naslednicima koji se odriču nasleđa, kao i onih poklona za koje je ostavilac naredio da se ne računaju nasledniku u njegov nasledni deo.
Tome se dodaje i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života napravio drugim licima koja nisu zakonski naslednici, osim manjih uobičajenih poklona.
Neće se uzimati u ovaj račun te se neće dodavati vrednost poklona učinjenih društveno-političkoj zajednici, radnoj ili drugoj samoupravnoj organizaciji, društveno-političkoj organizaciji ili udruženju građana, ni poklona učinjenih za postizanje opštekorisnih svrha, kao ni poklona, koji se na osnovu samog zakona ne uračunavaju nasledniku u njegov nasledni deo.
Šta se smatra poklonom
Kao poklon u smislu ovog zakona smatra se i odricanje od prava, oproštaj duga, ono što je ostavilac za vreme svog života dao nasledniku na ime naslednog dela, ili radi osnivanja ili proširenja domaćinstva, ili radi obavljanja zanimanja, kao i svako drugo raspolaganje bez naknade.
Određivanje vrednosti poklona
Pri procenjivanju poklona uzima se vrednost poklonjene stvari u trenutku smrti ostaviočeve, a prema njenom stanju u vreme poklona.
Kad se poklon sastoji u osiguranju
Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzeće se zbir premija koje je uplatio ostavilac, ako je taj zbir manji od osigurane sume; a ako je zbir premije veći od osigurane sume, kao vrednost poklona uzeće se iznos osigurane sume.
b) Imovina koja se izdvaja iz zaostavštine
Izdvajanje u korist potomaka koji su privređivali sa ostaviocem
Potomci ostaviočevi koji su živeli u zajednici sa ostaviocem i svojim trudom, zaradom ili inače pomagali mu u privređivanju, imaju pravo zahtevati da im se iz zaostavštine (imovine) izdvoji deo koji odgovara njihovom doprinosu u povećanju njene vrednosti, ukoliko to nisu ranije učinili.
Tako izdvojeni deo ne spada u zaostavštinu te se ne uzima u račun pri izračunavanju nužnog dela, niti se uračunava nasledniku u njegov nasledni deo.
Izdvajanje predmeta domaćinstva
Nadživelom bračnom drugu i potomcima ostaviočevim koji su živeli sa ostaviocem u istom domaćinstvu pripadaju predmeti domaćinstva koji služe za zadovoljavanje njihovih svakodnevnih potreba, kao što su pokućstvo, nameštaj, posteljina i sl., ali ne i ako su ovi predmeti znatnije vrednosti.
Tako izdvojeni predmeti ne uzimaju se u račun pri izračunavanju nužnog dela, niti se uračunavaju nasledniku u njegov nasledni deo.
v) Smanjenje raspolaganja testamentom i vraćanje poklona zbog povrede nužnog dela
Povreda nužnog dela. Pokloni i raspolaganje testamentom učinjeni u korist nužnih naslednika
Kad je povređen nužni deo, raspolaganja testamentom će se smanjiti, a pokloni će se vratiti ukoliko je potrebno da bi se dopunio nužni deo.
Nužni deo je povređen kad ukupna vrednost raspolaganja testamentom i poklona premaši raspoloživi deo.
Pri utvrđivanju ukupne vrednosti testamentalnih raspolaganja i poklona uzimaju se u račun i oni pokloni i raspolaganja testamentom za koja je ostavilac naredio da se ne uračunavaju nužnom nasledniku u njegov nasledni deo.
Od ovih poklona i testamentalnih raspolaganja koji se uračunavaju nužnom nasledniku u njegov nasledni deo uzima se u račun pri utvrđivanju ukupne vrednosti testamentalnih raspolaganja i poklona samo onoliko za koliko oni premašuju njegov nužni deo.
Red smanjenja i vraćanja
Kad je povređeni nužni deo, prvo se smanjuju raspolaganja testamentom, pa ukoliko nužni deo time ne bi bio podmiren, onda se vraćaju pokloni.
Srazmerno smanjenje raspolaganja testamentom
Privilegisani legat
Raspolaganja testamentom smanjuju se u istoj meri, bez obzira na njihovu prirodu i na njihov obim, i bez obzira da li se nalaze u jednom ili više testamenata, ako iz testamenata ne proizilazi nešto drugo.
Ako je zaveštalac ostavio više legata i naredio da se neki legat isplati pre ostalih, taj će se legat smanjiti samo ukoliko vrednost ostalih legata ne dostiže da se namiri nužni deo.
Srazmerno smanjenje legata naloženih testamentom nasledniku ili legataru
Testamentalni naslednik čiji bi nasledni deo morao biti smanjen da bi se dopunio nužni deo, može tražiti srazmerno smanjenje legata koje on treba da isplati, ako iz testamenta ne proizilazi nešto drugo.
Isto važi i za legatara kome je zaveštalac naložio da iz svog legata nešto isplati.
Red vraćanja poklona
Vraćanje poklona vrši se počev od poslednjeg poklona i ide dalje obrnuto redu kojim su pokloni učinjeni.
Pokloni učinjeni istovremeno vraćaju se srazmerno.
Položaj poklonoprimca koji vraća poklon
U pogledu poklonjene stvari koju je dužan da vrati poklonoprimalac se smatra kao savesni držalac do dana kada je saznao za zahtev za vraćanje poklona.
Ko može tražiti smanjenje raspolaganja testamentom i vraćanje poklona
Smanjenje raspolaganja testamentom i vraćanje poklona kojima je povređen nužni deo mogu tražiti samo nužni naslednici.
Zastarelost tužbe
Smanjenje raspolaganja testamentom može se tražiti u roku od tri godine od proglašenja testamenta, a vraćanje poklona u roku od tri godine od smrti ostaviočeve, odnosno od dana kad je rešenje o njegovom proglašenju za umrlog, odnosno rešenje kojim se utvrđuje njegova smrt postalo pravosnažno.
3. Isključenje nužnih naslednika iz nasleđa i lišenje nužnog dela u korist potomaka
a) Isključenje nužnih naslednika
Uzroci isključenja
Zaveštalac može isključiti iz nasleđa naslednika koji ima pravo na nužni deo:
1) ako se on povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu, ili njegovom bračnom drugu;
2) ako je sa umišljajem učinio neko teže krivično delo prema njemu ili njegovom bračnom drugu, detetu ili roditelju;
3) ako je učinio krivično delo upravljeno na podrivanje narodne vlasti, nezavisnost zemlje, njene odbrambene snage ili socijalističke izgradnje;
4) ako se odao neradu i nepoštenom životu.
Isključenje iz nasleđa može biti potpuno ili delimično.
Uslovi za punovažnost isključenja
Zaveštalac koji želi da isključi nekog naslednika mora to izraziti u testamentu na nesumnjiv način, a korisno je da navede i osnov za isključenje.
Osnov za isključenje mora postojati u vreme sastavljanja testamenta.
U slučaju spora o osnovanosti isključenja dužnost dokazivanja da je isključenje osnovano leži na onome ko se na isključenje poziva.
Posledice isključenja
Isključenjem naslednik gubi nasledna prava u meri u kojoj je isključen, a prava ostalih lica koja mogu naslediti ostavioca određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca.
b) Lišenje nužnog dela u korist potomaka
Ako je potomak koji je imao pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik zaveštalac ga može lišiti u celini ili delimično njegovog nužnog dela u korist njegovih potomaka.
Ovo lišenje ostaje punovažno samo ako u trenutku otvaranja nasleđa lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta, ili ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta koji su nesposobni za privređivanje.
III Uračunavanje poklona i legata u nasledni deo
Uračunavanje poklona zakonskom nasledniku
Svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način.
Plodovi i druge koristi koje je naslednik imao od poklonjene stvari do smrti ostaviočeve ne uračunavaju se.
Poklon se ne uračunava ako je ostavilac izjavio u vreme poklona ili docnije, ili u testamentu, da se poklon neće uračunati u nasledni deo, ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila volja ostaviočeva.
Pri tome ostaju u važnosti odredbe o nužnom delu.
Uračunavanje legata zakonskim naslednicima
Legat ostavljen zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo, osim ako iz testamenta proizilazi da je zaveštalac hteo da naslednik dobije legat pored svog dela.
Kako se vrši uračunavanje poklona i legata
Uračunavanje se vrši na taj način što ostali naslednici dobijaju iz zaostavštine odgovarajuću vrednost, pa se tek posle toga ostatak zaostavštine deli među svim naslednicima.
Ako dobra koja je ostavilac imao u trenutku smrti nisu dovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuću vrednost, naslednik kome se vrši uračunavanje nije dužan da im vrati nešto od onoga što je on dobio.
Pri tome ostaju u važnosti odredbe o nužnom delu.
Pravo naslednika kome se poklon ili legat ne uračunava
Kad prema volji ostaviočevoj poklon ili legat ne treba da se uračuna nasledniku u njegov nasledni deo, takav naslednik zadržava poklon odnosno legat i učestvuje sa ostalim naslednicima u deobi zaostavštine kao da poklona odnosno legata nije ni bilo.
Kad ima nužnih naslednika, a prema volji ostaviočevoj poklon ili legat ne treba da se uračuna nekom nasledniku u njegov nasledni deo, taj naslednik će moći da zadrži poklon odnosno legat u granicama raspoloživog dela.
Pravo naslednika koji se odrekao nasleđa
Naslednik koji se odrekao nasleđa zadržava poklon u granicama raspoloživog dela.
On ima pravo da zahteva ispunjenje legata samo u granicama raspoloživog dela.
Pravo vraćanja poklona
Naslednik ima pravo da poklonjenu mu stvar vrati zaostavštini.
U tom slučaju neće mu se njena vrednost uračunati u nasledni deo, a u pogledu troškova koje je učinio za stvar i u pogledu oštećenja koja je ona pretrpela on će se smatrati kao savestan držalac, dok se njegova nesavesnost ne bi dokazala.
Određivanje vrednosti poklona pri uračunavanju
Pri uračunavanju poklona nasledniku u nasledni deo uzima se vrednost poklonjene stvari u trenutku smrti ostaviočeve a prema njenom stanju u vreme poklona.
Kada se poklon sastoji u osiguranju
Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzeće se zbir premija koje je uplatio ostavilac, ako je taj zbir manji od osigurane sume; a ako je zbir premija veći od osigurane sume, kao vrednost poklona uzimaće se iznos osigurane sume.
Troškovi izdržavanja naslednika
Ono što je potrošeno na izdržavanje naslednika i na njegovo obavezno školovanje neće se uračunati u njegov nasledni deo.
Da li će se izdaci koje je ostavilac učinio za dalje školovanje naslednika uračunati u njegov nasledni deo i u kojoj meri, odlučiće sud prema okolnostima, uzimajući u obzir naročito vrednost zaostavštine i troškove školovanja i osposobljavanja za samostalan život ostalih naslednika.
Uobičajeni manji pokloni
Uobičajeni manji pokloni ne uračunavaju se u nasledni deo.
Pokloni učinjeni licu mesto koga naslednik dolazi na nasleđe
Pokloni učinjeni licu mesto koga naslednik dolazi na nasleđe zbog nedostojnosti tog lica, ili zbog njegovog isključenja iz nasleđa, ili zbog lišenja nužnog dela, ne uračunavaju se nasledniku u nasledni deo.
Pokloni učinjeni licu mesto koga naslednik dolazi na nasleđe usled smrti toga lica ili usled njegovog odricanja od nasleđa uračunavaju se u nasledni deo.
Uračunavanje naslednikovog duga ostaviocu
Nasledniku se uračunava u njegov deo ono što je dugovao ostaviocu.
Ko može zahtevati uračunavanje
Pravo zahtevati da se u nasledni deo jednog naslednika uračunavaju pokloni i legati, pripada samo njegovim sanaslednicima.
NASLEĐIVANJE NA OSNOVU TESTAMENTA
I Uslovi za punovažnost testamenta
Sposobnost za pravljenje testamenta
Testament može napraviti svako lice sposobno za rasuđivanje koje je navršilo 16 godina života.
Testament je ništav ako u vreme njegovog pravljenja zaveštalac nije imao 16 godina života i nije bio sposoban za rasuđivanje.
Gubitak sposobnosti za rasuđivanje koji bi nastupio pošto je testament napravljen ne utiče na njegovu punovažnost.
Ništavost testamenta zbog nedostatka u volji zaveštaoca
Ništav je testament ako je zaveštalac bio nateran pretnjom ili prinudom da ga napravi ili se odlučio da ga napravi usled toga što je bio prevaren ili što se nalazio u zabludi.
Pretnja, prinuda ili prevara povlači ništavost testamenta i kad potiče od trećeg lica.
Raspolaganja testamentom su ništava i kad postoji zabluda o činjenicama koje su pobudile zaveštaoca da učini ta raspolaganja.
Ako su samo neke odredbe testamenta napravljene pod pretnjom ili prinudom, usled prevare, ili u zabludi, onda su samo one ništave.
Poništaj testamenta zbog zaveštaočeve nesposobnosti i zbog nedostatka u njegovoj volji
Poništenje testamenta zbog zaveštaočeve nesposobnosti za rasuđivanje ili zbog toga što zaveštalac nije imao 16 godina, kao i poništenje testamenta ili pojedinih njegovih odredbi zbog pretnje ili prinude, prevare ili zablude, može tražiti samo lice koje ima pravni interes, i to u roku od godinu dana od dana kada je doznalo za postojanje uzroka ništavosti, a najdalje za 10 godina od proglašenja testamenta.
Rok od godine dana ne može početi da teče pre proglašenja testamenta.
Poništenje testamenta prema nesavesnom licu može se tražiti za 20 godina od proglašenja testamenta.
Forma testamenta kao uslov za njegovu punovažnost
Punovažan je onaj testament koji je napravljen u obliku utvrđenom u zakonu i pod uslovima predviđenim zakonom.
Testament je punovažan ako ga je zaveštalac napisao svojom rukom i ako ga je potpisao.
Za punovažnost svojeručnog testamenta nije nužno da je u njemu naznačen datum kada je sastavljen, ali je korisno da datum bude naznačen.
b) Pismeni testament pred svedocima
Zaveštalac koji zna da čita i piše može napraviti testament na taj način što će ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpisati u prisustvu dva svedoka, izjavljujući pred njima da je to njegov testament.
Svedoci će se potpisati na samom testamentu, a korisno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.
Testament može zaveštaocu sastaviti po njegovom kazivanju sudija koji će prethodno utvrditi identitet zaveštaoca.
Pošto zaveštalac ovakav testament pročita i potpiše, sudija će potvrditi na samom testamentu da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao.
Sudski testament ako zaveštalac nije u stanju da ga pročita
U slučaju da zaveštalac nije u stanju da pročita testament koji mu je sastavio sudija, ovaj će ga pročitati zaveštaocu u prisustvu dva svedoka pa će onda zaveštalac u prisustvu dva svedoka testament potpisati, ili staviti na njega svoj rukoznak, pošto izjavi da je to njegov testament.
Svedoci će se potpisati na samom testamentu.
Sudija će na testamentu potvrditi da su sve ove radnje izvršene.
Predavanje testamenta sudu
Zaveštalac može svojeručni testament, pismeni testament pred svedocima i sudski testament poveriti na čuvanje sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu, o čemu će sud sastaviti zapisnik, testament staviti u zaseban omot, koji će zapečatiti i čuvati u sudu.
Ko može biti svedok pri pravljenju pismenog testamenta pred svedocima i sudskog testamenta
Pri pravljenju pismenog testamenta pred svedocima i sudskog testamenta mogu biti svedoci punoletna lica kojima nije oduzeta poslovna sposobnost, i koja znaju čitati i pisati, a kod sudskog testamenta i koja razumeju jezik na kome je testament sastavljen.
Ne mogu biti svedoci pri sastavljanju pismenog testamenta pred svedocima i sudskog testamenta, niti testament sastaviti po kazivanju zaveštaoca u svojstvu sudije: potomci zaveštaoca, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegovi preci i usvojioci, njegovi srodnici u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno, bračni drugovi svih ovih lica i bračni drug zaveštaoca.
Raspolaganje u korist sudije, svedoka i njihovih bližih srodnika
Ništave su odredbe testamenta kojima se ostavlja nešto sudiji koji je testament sastavio, svedocima pri njegovom pravljenju, kao i precima, potomcima, braći i sestrama i bračnim drugovima ovih lica.
Testament sastavljen pred diplomatskim ili konzularnim predstavnikom u inostranstvu
Testament može sastaviti državljanin Socijalističke Republike Srbije u inostranstvu, po odredbama koje važe za sastavljanje sudskog testamenta, konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije koji vrši konzularne poslove.
Testament sastavljen na jugoslovenskom brodu
Na jugoslovenskom brodu testament može sastaviti zapovednik broda, po odredbama koje važe za sastavljanje sudskog testamenta.
Testament koji je sastavljen na brodu prestaje važiti po isteku 30 dana po povratku zaveštaoca u Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Testament sastavljen za vreme mobilizacije ili rata
Za vreme mobilizacije ili rata može, po odredbama koje važe za sastavljanje sudskog testamenta, sastaviti testament licu na vojnoj dužnosti komandir čete i drugi koji starešina njegovog ili višeg ranga, ili koje drugo lice u prisustvu kojeg od ovih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda.
Ovako sastavljen testament prestaje važiti po isteku 60 dana po završetku rata, a ako je zaveštalac ranije ili docnije demobilisan po isteku 30 dana po demobilisanju.
Zaveštalac može izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred dva svedoka samo ako usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da napravi pismeni testament.
Usmeni testament prestaje važiti kad proteče 30 dana od prestanka izuzetnih prilika u kojima je napravljen.
Ko može biti svedok pri pravljenju usmenog testamenta
Pri pravljenju usmenog testamenta mogu biti svedoci samo lica koja mogu biti svedoci pri pravljenju sudskog testamenta ali ne moraju znati čitati i pisati.
Dužnost svedoka usmenog testamenta
Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izjavio svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja stave napismeno izjavu zaveštaoca i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći i kad, gde i u kojim prilikama je zaveštalac izjavio svoju poslednju volju.
Izvršenje ove dužnosti nije uslov za punovažnost usmenog testamenta.
Raspolaganje usmenim testamentom u korist svedoka i njihovih bližih srodnika
Ništave su odredbe usmenog testamenta kojima se ostavlja nešto svedocima pri njegovom pravljenju, njihovim bračnim drugovima, njihovim precima, njihovim potomcima, njihovim srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno i bračnim drugovima svih ovih lica.
Poništaj testamenta zbog nedostatka oblika
Poništenje testamenta zbog nedostatka oblika može tražiti posle otvaranja nasleđa samo lice koje ima pravni interes, i to u roku od godine dana od kada je saznalo za testament, a najdalje za 10 godina od proglašenja testamenta.
Rok od godine dana ne može početi da teče pre proglašenja testamenta.
Dokazivanje uništenog, izgubljenog, sakrivenog ili zaturenog testamenta
Testament uništen slučajem ili radnjom nekog drugog lica, izgubljen, sakriven ili zaturen, posle smrti zaveštaoca ili pre njegove smrti ali bez njegovog znanja, proizvešće dejstva punovažnog testamenta ako zainteresovano lice dokaže da je testament postojao, da je uništen, izgubljen, sakriven ili zaturen, da je bio sastavljen u obliku propisanom u zakonu i ako dokaže sadržinu onog dela testamenta na koji se poziva.
d) Testament sa elementom inostranosti
Testament sa elementom inostranosti (u daljem tekstu: međunarodni testament) je oblik testamenta koji postoji: kad su zaveštalac ili naslednik strani državljani ili kad im je prebivalište, odnosno boravište u inostranstvu; kada se dobra kojima zaveštalac raspolaže nalaze u inostranstvu ili su potraživanja zaveštaoca nastala u inostranstvu, odnosno potiču iz inostranstva; kada je testament sastavljen u inostranstvu; ili je element inostranosti izražen u nekom drugom pogledu.
Ovlašćena lica za postupanje prilikom sastavljanja međunarodnog testamenta u smislu ovog zakona su lica ovlašćena prema odredbama čl. 65, 66, 70, 71. i 72. ovog zakona.
Međunarodni testament punovažan je u pogledu oblika bez obzira na mesto gde je sastavljen, gde se nalaze dobra i bez obzira na državljanstvo, prebivalište ili boravište zaveštaoca, ako je sastavljen u skladu sa odredbama čl. 78a do 78j ovog zakona.
Ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost kao testamenta drugog oblika.
Međunarodni testament mora biti sastavljen u pismenom obliku.
Zaveštalac ne mora svojeručno napisati međunarodni testament.
Međunarodni testament može biti sastavljen na bilo kom jeziku, rukom ili na drugi način.
Zaveštalac, u prisustvu dva svedoka i ovlašćenog lica, potpisuje međunarodni testament ili, ako ga je prethodno potpisao, priznaje i potvrđuje potpis za svoj.
Ako zaveštalac nije u stanju da se potpiše, saopštiće razlog ovlašćenom licu koje će to zabeležiti na testamentu.
Svedoci i ovlašćeno lice, u prisustvu zaveštaoca, stavljaju istovremeno svoje potpise na međunarodni testament.
U prisustvu dva svedoka i ovlašćenog lica, zaveštalac izjavljuje da je pismeno njegov testament, odnosno da je upoznat sa njegovom sadržinom.
Zaveštalac nije dužan da sa sadržinom testamenta upozna svedoke niti ovlašćeno lice.
Potpisi se stavljaju na kraju međunarodnog testamenta.
Ako je međunarodni testament sastavljen na više listova, svaki list mora da potpiše zaveštalac, a ako on nije u stanju da se potpiše, potpisaće ga ovlašćeno lice.
Datum sastavljanja međunarodnog testamenta je datum pod kojim ga je potpisalo ovlašćeno lice. Ovaj datum stavlja se na kraju međunarodnog testamenta od strane ovlašćenog lica.
Ovlašćeno lice upitaće zaveštaoca da li želi da dâ izjavu u pogledu čuvanja međunarodnog testamenta. U tom slučaju, a na izričiti zahtev zaveštaoca, zabeležiće se mesto gde on namerava da čuva međunarodni testament, i to u posebnoj izjavi propisanoj u članu 78z ovog zakona.
Ovlašćeno lice priložiće testamentu svoju izjavu kojom potvrđuje da su ispunjeni uslovi predviđeni odredbama čl. 78a do 78ž ovog zakona.
Ovlašćeno lice čuva jedan primerak izjave iz stava 1. ovog člana, a drugi predaje zaveštaocu.
Izjava iz stava 1. ovog člana dovoljan je dokaz o punovažnosti međunarodnog testamenta u pogledu forme, osim ako se ne dokaže protivno.
Obrazac izjave iz stava 1. ovog člana propisaće Republički sekretarijat za pravosuđe i opštu upravu, u skladu sa Zakonom o ratifikaciji Konvencije o jednoobraznom zakonu o obliku međunarodnog testamenta (“Službeni list SFRJ” – “Međunarodni ugovori” – dodatak, broj 3/77) i ovim zakonom.
Međunarodni testament sastavljen u skladu sa odredbama čl. 78a do 78ž ovog zakona punovažan je i ako nije priložena ili je nepotpuna izjava iz člana 78z ovog zakona.
Prilikom primene odredaba ovog zakona o međunarodnom testamentu vodiće se računa o njegovom međunarodnom obeležju i o potrebi jednoobraznog tumačenja.
Odredbe ovog zakona o međunarodnom testamentu ne primenjuju se na oblike testamentalnog raspolaganja učinjenog u istom pismenu od dva ili više lica.
Određivanje naslednika
Zaveštalac može testamentom odrediti jednog ili više naslednika.
Naslednik na osnovu testamenta je lice koje je zaveštalac odredio da nasledi celokupnu njegovu imovinu, ili deo imovine određen prema celoj imovini.
Naslednikom će se smatrati i lice kome su testamentom ostavljeni jedna ili više određenih stvari ili prava, ako se utvrdi da je volja zaveštaočeva bila da mu to lice bude naslednik.
Supstitucije
Zaveštalac može odrediti testamentom lice kome će pripasti nasledstvo ako određeni naslednik umre pre njega, ili se odrekne nasleđa, ili bude nedostojan da nasledi.
Isto važi i za legate.
Zaveštalac ne može odrediti naslednika svome nasledniku ni legataru.
Ostavljanje legata
Zaveštalac može testamentom ostaviti jedan ili više legata.
Raspolaganje u dozvoljene svrhe i osnivanje zadužbine
Zaveštalac može testamentom narediti da se neka stvar ili pravo ili deo zaostavštine ili cela zaostavština upotrebi za postizanje neke dozvoljene svrhe.
Ako je zaveštalac naredio osnivanje zadužbine i odredio sredstva za postizanje njenog cilja, zadužbina će postati kad se dobije odobrenje nadležnog državnog organa.
Tereti i uslovi
Zaveštalac može opteretiti nekom dužnošću lice kome ostavlja neku korist iz zaostavštine.
On može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove.
Nemogući, nedozvoljeni i nemoralni uslovi i tereti, kao i oni koji su nerazumljivi ili protivrečni, smatraju se kao da ne postoje.
Određenost naslednika i drugih korisnika
Naslednici, legatari i druga lica kojima su testamentom ostavljene neke koristi, dovoljno su određeni ako testament sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi ko su oni.
Tumačenje testamenta
Odredbe testamenta valja tumačiti prema pravoj nameri zaveštaoca.
U slučaju sumnje treba se držati onoga što je povoljnije za zakonskog naslednika ili za lice kome je testamentom naložena neka obaveza.
Zaveštalac može ostaviti testamentom jednu ili više određenih stvari ili neko pravo određenom licu, ili naložiti nasledniku ili kome drugom licu kome nešto ostavlja da iz onoga što mu je ostavljeno da neku stvar određenom licu, ili da mu isplati sumu novca, ili da ga oslobodi nekog duga, ili da ga izdržava ili uopšte da u njegovu korist nešto učini ili da se uzdrži od nečega ili da nešto trpi.
Takvim se zaveštanjem po pravilu ne postavlja naslednik; takvo zaveštanje naziva se legat, a lice kome je namenjeno naziva se legatar.
Ko je dužan da izvrši legat
Na osnovu testamenta legatar ima pravo tražiti izvršenje legata od lica kome je testamentom naloženo da legat izvrši.
Ako je izvršenje legata naloženo nekolicini, svaki odgovara srazmerno delu zaostavštine koji dobija, osim ako se iz testamenta može zaključiti da je zaveštalac hteo da oni odgovaraju na drugi način.
Ako je zaveštalac propustio odrediti ko je dužan da izvrši legat, obaveza izvršenja leži na svim zakonskim i testamentalnim naslednicima, srazmerno njihovim nasledničkim delovima.
Isplata poverilaca pre legatara
Poverioci zaveštaočevi imaju pravo da se naplate pre legatara.
Smanjenje legata i tereta
Naslednik nije dužan da izvrši u celini legate čija vrednost premaša vrednost onog dela nasleđene imovine kojim je zaveštalac mogao slobodno raspolagati.
Isto važi za legatara, ako vrednost legata, ili tereta koje treba da izvrši premaša vrednost njegovog legata.
U tim slučajevima svi legati i tereti smanjuju se u istoj srazmeri ako zaveštalac nije naredio šta drugo.
Pravo legatara kad dužnik legata ne nasledi
Legatar ima pravo da traži izvršenje legata i kad je lice koje je po testamentu bilo dužno da izvrši legat umrlo pre zaveštaoca, ili se odreklo nasleđa, ili je nedostojno da nasledi.
Kad se pravo legatara gasi
Legat pada ako legatar umre pre zaveštaoca, ili se odrekne legata, ili je nedostojan. U tim slučajevima predmet legata ostaje licu koje je bilo dužno da ga izvrši, ako iz samog testamenta ne proizilazi kakva druga namera zaveštaočeva.
Legat pada i kad je zaveštalac otuđio ili potrošio predmet legata ili je taj predmet inače prestao da postoji za života zaveštaočevog, ili je slučajno propao posle njegove smrti.
Odgovornost legatara za dugove zaveštaoca
Legatar ne odgovara za dugove zaveštaoca.
Ali zaveštalac može narediti da legatar odgovara za sve ili pojedine njegove dugove ili deo nekog duga u granicama vrednosti legata.
Legat ostavljen poveriocu
Kad je zaveštalac ostavio legat svom poveriocu, ovaj ima pravo da pored izvršenja legata traži i izvršenje svoj tražbine, ako iz testamenta ne proizilazi da je namera zaveštaočeva bila drukčija.
Zastarevanje legata
Pravo tražiti izvršenje legata zastareva za godinu dana od dana kad je legatar saznao za svoje pravo i bio ovlašćen da traži izvršenje legata.
Određivanje izvršioca testamenta
Zaveštalac može testamentom odrediti jedno ili više lica za izvršioca testamenta.
Izvršilac testamenta može biti svako poslovno sposobno lice.
Lice određeno za izvršioca testamenta ne mora se primiti te dužnosti.
Dužnosti izvršioca testamenta
Ako zaveštalac nije što drugo odredio, dužnost je izvršioca testamenta naročito da se stara o čuvanju zaostavštine, da njome upravlja, da se stara o isplati dugova i legata, uopšte da se stara da testament bude izvršen onako kako je to zaveštalac hteo.
Ako ima više izvršilaca testamenta oni vrše zajedno poverene im dužnosti, osim ako je zaveštalac drukčije odredio.
Polaganje računa i nagrada izvršiocu
Izvršilac testamenta dužan je da položi sudu račun o svom radu.
On ima pravo na naknadu troškova i nagradu za svoj trud koje će mu se isplatiti na teret raspoloživog dela zaostavštine, a prema odluci suda.
Opozivanje izvršioca testamenta
Sud može, po predlogu ili po službenoj dužnosti, opozvati izvršioca testamenta, ako njegov rad nije u skladu sa voljom zaveštaoca ili sa zakonom.
Zaveštalac može uvek opozvati testament u celini ili delimično izjavom datom u bilo kom obliku u kome se po zakonu može napraviti testament.
Zaveštalac može opozvati pismeni testament i uništenjem pismena.
Odnos ranijeg i docnijeg testamenta
Ako se docnijim testamentom izričito ne opozove raniji testament, odredbe ranijeg testamenta ostaju na snazi ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama docnijeg.
Ako je zaveštalac uništio docniji testament, raniji testament ponovo dobija snagu, osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo.
Raspolaganje zaveštalom stvari
Svako docnije raspolaganje od strane zaveštaoca određenom stvari koju je bio nekome zaveštao, ima za posledicu opozivanje zaveštanja te stvari.
NASLEDNO-PRAVNI UGOVORI
I Ugovor o nasleđivanju i o budućem nasledstvu ili legatu
Ništavost ugovora o nasleđivanju
Ništav je ugovor kojim neko ostavlja svoju zaostavštinu ili njen deo svome saugovorniku ili trećem licu.
Ništavost ugovora o budućem nasledstvu ili legatu
Ništav je ugovor kojim neko otuđuje nasledstvo kome se nada, kao i svaki ugovor o nasledstvu trećeg lica koje je još u životu.
Ništav je isto tako i ugovor o legatu ili kojoj drugoj koristi kojima se jedan ugovornik nada iz nasledstva koje još nije otvoreno.
Ništavost ugovora o sadržini testamenta
Ništav je ugovor kojim se neko obavezuje da unese neku odredbu u svoj testament, ili da je ne unese, da opozove neku odredbu iz svog testamenta ili da je ne opozove.
II Ustupanje i raspodela imovine za života
Predak može poslom među živima ustupiti i razdeliti svoju imovinu svojoj deci i svojim potomcima.
Uslovi za punovažnost ustupanja i raspodele
Ovo ustupanje i raspodela imovine punovažni su samo ako su se s tim saglasili sva deca i drugi potomci ustupiočevi, koji će po zakonu biti pozvani da naslede njegovu zaostavštinu.
Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od sudije.
Prilikom overe sudija će pročitati sporazum i upozoriti ugovornike na posledice sporazuma.
Ako koji potomak nije dao saglasnost, on je može dati naknadno, u istom obliku.
Ustupanje i raspodela ostaju punovažni ako je potomak koji se nije saglasio umro pre ostavioca, a nije ostavio svojih potomaka, ili se odrekao nasleđa, ili je isključen iz nasleđa, ili je nedostojan.
Predmet ustupanja i raspodele
Ustupanjem i raspodelom može biti obuhvaćena samo sadašnja imovina ustupiočeva, celokupna ili samo jedan njen deo.
Ništava je odredba kojom bi bilo predviđeno kako će se raspodeliti dobra koja se budu zatekla u zaostavštini ustupiočevoj.
Ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu
Kad predak koji je za života izvršio ustupanje i raspodelu svoje imovine umre, njegovu zaostavštinu sačinjavaće samo ona njegova dobra koja nisu bila obuhvaćena ustupanjem i raspodelom, kao i dobra koja je naknadno stekao.
Prema tome, dobra koja su njegovi potomci ranije dobili ustupanjem i raspodelom ne ulaze u njegovu zaostavštinu, te se ne uzimaju ni u kakav račun prilikom utvrđivanja vrednosti njegove zaostavštine.
Kad se ustupljeni delovi smatraju kao pokloni
Ako se sa ustupanjem i raspodelom nije saglasio koji naslednik, onda se delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatraju kao pokloni, i sa njima će se posle smrti pretka postupati kao sa poklonima učinjenim naslednicima.
Na isti način postupaće se i ako se ustupiocu posle ustupanja i raspodele izvršenih sporazumno sa svima naslednicima rodi dete, ili se pojavi naslednik koji je bio proglašen za umrlog.
Zadržavanje raznih prava prilikom ustupanja i raspodele
Prilikom ustupanja i raspodele ustupilac može za sebe, ili za svog bračnog druga, ili za sebe i svog bračnog druga, ili za koje drugo lice, zadržati pravo plodouživanja na svim ustupljenim dobrima, ili na nekim od njih, ili ugovoriti doživotnu rentu u naturi ili u novcu, ili doživotno izdržavanje, ili kakvu drugu naknadu.
Ako su plodouživanja ili doživotna renta ugovorena za ustupioca i njegovog bračnog druga zajedno, u slučaju smrti jednog od njih plodouživanje ili renta pripada u celini drugome do njegove smrti, ako nije što drugo ugovoreno, ili ako što drugo ne proizilazi iz okolnosti slučaja.
Prava ustupiočevog bračnog druga
Ustupilac može ustupanjem i raspodelom obuhvatiti svog bračnog druga i tada je potrebno da se ovaj saglasi s tim.
Ako bračni drug ne bude obuhvaćen, njegovo pravo na nužni deo ostaje neokrnjeno.
U tom slučaju ustupanje i raspodela ostaju punovažni, samo se, prilikom utvrđivanja vrednosti zaostavštine radi određivanja nužnog dela nadživelog bračnog druga delovi ostaviočeve imovine koji su ustupljeni njegovim potomcima smatraju kao poklon.
Dugovi ustupiočevi i pobijanje ustupanja
Potomci između kojih je ustupilac razdelio svoju imovinu ne odgovaraju za njegove dugove, ako nije što drugo određeno prilikom ustupanja i raspodele.
Poverioci ustupiočevi mogu pobijati ustupanje i raspodelu pod uslovima predviđenim za pobijanje raspolaganja bez naknade.
Obaveza jemstva
Obaveza jemstva koja posle deobe nastaje između sanaslednika nastaje i između potomaka posle ustupanja i raspodele imovine koje im je izvršio njihov predak.
Opozivanje
Ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu neblagodarnost prema njemu.
Isto pravo ima ustupilac ako potomak ne daje njemu ili kome drugome izdržavanje određeno poslom ustupanja i raspodele, ili ako ne isplati dugove ustupiočeve čija mu je isplata naložena istim poslom.
U drugim slučajevima neizvršenja tereta određenih poslom ustupanja i raspodele sud će, vodeći računa o važnosti tereta za ustupioca i o ostalim okolnostima slučaja, odlučiti da li ustupilac ima pravo da zahteva vraćanje datih dobara, ili samo pravo da traži prinudno izvršenje tereta.
Prava potomaka posle opozivanja
Potomak koji je morao da vrati ustupiocu ono što je primio prilikom ustupanja i raspodele moći će da zahteva svoj nužni deo posle smrti ustupioca, ako nije isključen iz nasleđa, niti je nedostojan da nasledi ustupioca, niti se odrekao nasleđa.
Pri izračunavanju veličine njegovog nužnog dela delovi imovine koje je ostavilac za života ustupio i raspodelio svojim ostalim potomcima smatraće se kao poklon.
III Ugovor o doživotnom izdržavanju
Uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju
Ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika, ili neko treće lice, a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu ostavlja svu svoju imovinu ili jedan njen deo u nasleđe nije ugovor o nasleđivanju, nego ugovor o otuđenju uz naknadu svih nepokretnih stvari koje pripadaju primaocu izdržavanja u vreme zaključenja ugovora, ili određenog dela tih stvari, čija je predaja davaocu izdržavanja odložena do smrti primaoca izdržavanja (ugovor o doživotnom izdržavanju).
Pod nepokretnim stvarima podrazumevaju se i one pokretne stvari koje služe za upotrebu i iskorišćavanje nepokretnih stvari, kao što su poljoprivredne sprave, alati i stoka.
Ovim ugovorom mogu biti obuhvaćene i druge pokretne stvari primaoca izdržavanja, ali je zato potrebno da u ugovoru budu navedene.
Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od sudije.
Prilikom overe sudija će pročitati ugovor i upozoriti ugovornike na posledice ugovora.
Kao ugovori o doživotnom izdržavanju smatraju se i ugovori kojima je uz obećanje nasledstva posle smrti ugovorena zajednica života ili zajednica imanja, ili da će jedan ugovornik čuvati i paziti drugog, imanje mu obrađivati i posle smrti sahraniti, ili što drugo u istom cilju.
Upis prava davaoca izdržavanja
Davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora upisati u javnoj knjizi.
Odgovornost za dugove
Davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove, ali se može ugovoriti da će on odgovarati za njegove postojeće dugove određenim poveriocima.
Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju
Ugovorne strane mogu sporazumno raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju i pošto je počelo njegovo izvršenje.
Ako prema ugovoru o doživotnom izdržavanju ugovornici žive zajedno, pa se njihovi odnosi toliko poremete da zajednički život postane nepodnošljiv, svaka strana može tražiti od suda raskid ugovora.
Svaka strana može tražiti raskid ugovora ako druga strana ne izvršava svoje obaveze.
U slučaju raskida ugovora svaka strana zadržava pravo da od druge strane traži naknadu koja joj pripada po opštim pravilima imovinskog prava.
Uticaj promenjenih prilika
Ako su se posle zaključenja ugovora prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano, sud će na zahtev jedne ili druge strane, njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti, vodeći računa o svim okolnostima.
Sud može pravo primaoca izdržavanja preinačiti u doživotnu novčanu rentu, ako to odgovara i jednoj i drugoj strani.
Prestanak ugovora o doživotnom izdržavanju
U slučaju smrti izdržavaoca njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i njegove potomke koji su pozvani na nasleđe, ako oni na to pristanu.
Ako oni ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovor se raskida, i oni nemaju pravo da traže naknadu za ranije dato izdržavanje.
Ako bračni drug i potomci izdržavaoca nisu u stanju da preuzmu ugovorene obaveze, oni imaju pravo da traže naknadu od primaoca izdržavanja.
Sud će ovu naknadu odrediti po slobodnoj oceni, uzimajući pri tome u obzir imovinske prilike primaoca izdržavanja i lica koja su bila ovlašćena na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju.
PRELAZAK ZAOSTAVŠTINE NA NASLEDNIKE
Smrt i proglašenje lica za umrlo
Smrću lica otvara se njegovo nasleđe.
Isto dejstvo ima i proglašenje lica za umrlo.
Kad se otvara nasleđe lica proglašenog za umrlo i početak toka rokova
Kao dan otvaranja nasleđa lica koje je proglašeno za umrlo smatra se dan kad je rešenje o proglašenju za umrlo postalo pravosnažno, ako u samom rešenju nije kao dan smrti određen neki drugi dan.
Rokovi koji po ovom zakonu počinju teći od dana otvaranja nasleđa, počinju da teku u slučaju proglašenja lica za umrlo tek od dana kad je rešenje o tome postalo pravosnažno.
Sposobnost za nasleđivanje
Naslednik može biti samo lice koje je u životu u trenutku otvaranja nasleđa.
Dete već začeto u trenutku otvaranja nasleđa smatra se kao rođeno ako se rodi živo.
Na osnovu testamenta mogu naslediti i pravna lica ukoliko posebnim propisima nije što drugo određeno.
Nedostojnost za nasleđivanje
Nedostojan je da nasledi, kako na osnovu zakona tako i na osnovu testamenta, kao i da dobije šta na osnovu testamenta:
1) onaj koji je sa umišljajem lišio života ostavioca, ili je pokušao da ga liši života;
2) onaj koji je prinudom ili pretnjom naterao, ili prevarom naveo ostavioca da napravi ili opozove testament ili neku odredbu testamenta, ili ga je sprečio da to učini;
3) onaj koji je uništio ili sakrio testament ostaviočev, u nameri da spreči ostvarenje poslednje volje ostaviočeve, kao i onaj koji je falsifikovao testament ostaviočev;
4) onaj koji se teže ogrešio o obavezu izdržavanje prema ostaviocu prema kome je imao zakonsku obavezu izdržavanja kao i onaj koji nije hteo ukazati ostaviocu nužnu pomoć;
5) građanin Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije koji je prebegao iz zemlje da bi izbegao osudu za teže krivično delo, ili izbegao obavezu služenja vojske ili vršio neprijateljsku delatnost protiv Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, pa se do smrti ostavioca ne vrati u zemlju.
Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog, i oni nasleđuju kao da je on umro pre ostavioca.
Nedostojnost prestaje oproštajem ostavioca, ali se oproštaj ne može dati ako je nedostojni naslednik prebegao iz zemlje da bi izbegao osudu za teže krivično delo ili izbegao obavezu služenja vojske ili vršio neprijateljsku delatnost protiv Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, pa se do smrti ostavioca ne vrati u zemlju.
O nedostojnosti sud vodi računa po službenoj dužnosti, osim u slučaju ogrešenja o obavezu izdržavanja i neukazivanja nužne pomoći.
Postupak sa zaostavštinom kad su naslednici nepoznati
Ako nije poznato da li ima naslednika, sud će oglasom pozvati lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu.
Ako se po proteku godine dana od objavljivanja oglasa ne pojavi ni jedan naslednik, zaostavština se predaje nadležnoj skupštini opštine, ali se time naslednik koji bi se pojavio docnije ne lišava prava da mu se preda zaostavština ili deo koji mu pripada.
Staralac zaostavštine
Kad su naslednici nepoznati ili nepoznatog boravišta, kao i u ostalim slučajevima kad je to potrebno, sud će postaviti privremenog staraoca zaostavštine koji je ovlašćen da u ime naslednika tuži ili bude tužen, da naplaćuje potraživanja i isplaćuje dugove, i uopšte da zastupa naslednika.
O postavljenju privremenog staraoca sud će obavestiti organ starateljstva koji može postaviti drugog staraoca.
II Sticanje zaostavštine i odricanje od nasleđa
Prelazak zaostavštine na naslednika
Zaostavština umrlog lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku njegove smrti.
Odricanje od nasleđa
Naslednik se može odreći nasleđa izjavom sudu do svršetka rasprave zaostavštine.
Naslednik se može odreći nasleđa samo u svoje ime.
Naslednik koji se odrekao nasleđa smatra se da nikad nije ni bio naslednik.
Ako se odreknu nasleđa svi naslednici koji pripadaju najbližem naslednom redu u trenutku smrti ostavioca, na nasleđe se pozivaju naslednici sledećeg naslednog reda.
Ako je naslednik umro pre svršetka rasprave zaostavštine a nije se odrekao nasleđa, pravo odricanja prelazi na njegove naslednike.
Ko se ne može odreći nasleđa
Ne može se odreći nasleđa naslednik koji je raspolagao celom, ili jednim delom zaostavštine.
Mere koje jedan naslednik preduzme samo radi očuvanja zaostavštine, kao i mere tekuće uprave, ne lišavaju ga prava da se odrekne nasleđa.
Sadržina izjave o odricanju od nasleđa
Odricanje od nasleđa ne može biti delimično ni pod uslovom.
Odricanje u korist određenog naslednika ne smatra se kao odricanje od nasleđa, nego kao izjava o ustupanju svog naslednog dela.
Odricanje od nasleđa koje nije otvoreno
Odricanje od nasleđa koje nije otvoreno nema nikakvog pravnog dejstva.
Neopozivost izjave o odricanju ili o primanju nasleđa. Njen poništaj
Izjava o odricanju od nasleđa ili o primanju nasleđa ne može se opozvati.
Naslednik koji je dao izjavu može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom, ili je data usled prevare ili u zabludi.
Priraštaj
Deo testamentalnog naslednika koji se odrekao nasleđa pripada ostaviočevim zakonskim naslednicima, ako iz samog testamenta ne proizilazi kakva druga namera zaveštaočeva.
Deo zakonskog naslednika koji se odrekao nasleđa nasleđuje se kao da je taj naslednik umro pre ostavioca.
Zastarelost prava zahtevati zaostavštinu
Pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine; a najdalje za 10 godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta.
Prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina.
III Odgovornost naslednika za dugove ostaviočeve
Obim naslednikove odgovornosti za dugove
Naslednik odgovara za dugove ostaviočeve do visine vrednosti nasleđene imovine.
Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za dugove ostaviočeve.
Kad ima više naslednika oni odgovaraju solidarno za dugove ostaviočeve, i to svaki do visine vrednosti svog naslednog dela, bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva.
Među naslednicima dugovi se dele srazmerno njihovim naslednim delovima, ako testamentom nije drukčije određeno.
Odvajanje zaostavštine
Poverioci ostaviočevi mogu zahtevati u roku od tri meseca od otvaranja nasleđa da se zaostavština odvoji od imovine naslednika.
U tom slučaju naslednik ne može raspolagati stvarima i pravima zaostavštine, niti se njegovi poverioci mogu iz njih naplatiti dok se ne naplate poverioci koji su tražili odvajanje.
Poverioci ostaviočevi koji su tražili ovo odvajanje mogu naplatiti svoja potraživanja samo iz sredstava zaostavštine.
Odvojenoj zaostavštini sud može postaviti staraoca.
Pravo na deobu
Deobu nasledstva može zahtevati svaki naslednik u svako doba, samo ne u nevreme.
Ovo pravo ne može zastareti.
Ništav je ugovor kojim se naslednik odriče prava da traži deobu kao i odredba u testamentu kojim se deoba zabranjuje ili ograničava.
Naslednička zajednica
Do deobe naslednici upravljaju i raspolažu nasledstvom zajednički.
Ako nema izvršioca testamenta a naslednici se ne slože o upravljanju nasledstvom, sud će, na zahtev jednog od njih, postaviti upravitelja koji će za sve njih upravljati nasledstvom, ili odrediti svakom nasledniku deo nasledstva kojim će on upravljati.
Za upravitelja sud može postaviti i nekog od naslednika.
Upravitelj može s odobrenjem suda raspolagati stvarima iz zaostavštine ako je za to ovlašćen testamentom ili ako je to potrebno radi isplate troškova ili otklanjanja kakve štete.
Ustupanje naslednog dela pre deobe
Svaki naslednik može pre deobe preneti svoj nasledni deo, potpuno ili delimično, samo na sanaslednika.
Ugovor o prenosu naslednog dela mora biti sudski overen.
Ugovor naslednika sa licem koje nije naslednik o ustupanju naslednog dela samo obavezuje naslednika da po izvršenoj deobi preda svoj deo saugovorniku; njime saugovornik ne dobija do deobe nikakvo drugo pravo.
Pravo naslednika koji su živeli ili privređivali u zajednici sa ostaviocem
Na zahtev naslednika koji je živeo ili privređivao u zajednici sa ostaviocem, sud može kad to iziskuje opravdana potreba odlučiti da mu se ostave pojedine stvari, pokretne ili nepokretne ili grupe stvari, koje bi pripale u deo ostalih naslednika, a da im on vrednost tih stvari isplati u novcu u roku koji sud prema okolnostima odredi.
Za tako određeni iznos ovi naslednici imaju da isplate zakonsku zalogu na delovima zaostavštine dodeljenim nasledniku koji je dužan da im izvrši isplatu.
Ako im isplata o roku ne bude izvršena, oni imaju pravo da traže naplatu svog potraživanja ili predaju stvari koje bi im inače pripale na ime naslednog dela.
Deoba predmeta domaćinstva
Predmeti domaćinstva koji služe za zadovoljavanje svakodnevnih potreba naslednika koji je živeo sa ostaviocem u istom domaćinstvu, a koji nije njegov potomak ni njegov bračni drug, ostaviće mu se na njegov zahtev, a njihova vrednost će se uračunati u deo tog naslednika.
Ukoliko vrednost predmeta premaša vrednost naslednog dela, naslednik kome su ti predmeti ostavljeni isplatiće ovu razliku ostalim naslednicima u novcu.
Obaveza zaštite među naslednicima posle deobe
Svakom nasledniku ostali naslednici odgovaraju po samom zakonu ako bi mu neko treće lice, pozivajući se na neko pravo zasnovano pre deobe, oduzelo stvar koja je stavljena u njegov nasledni deo, ili inače smanjilo njegovo pravo.
Oni jemče isto tako da stvari stavljene u njegov deo nemaju skrivenih nedostataka.
Naslednici jemče da potraživanje ostavioca stavljeno u deo jednog naslednika postoji i da će se moći naplatiti od dužnika do iznosa koji mu je stavljen u deo.
Obaveza jemstva za postojanje i naplativost potraživanja traje tri godine po završenoj deobi, a za potraživanja koja dospevaju posle deobe ona traje tri godine od dospelosti obaveze.
U svim slučajevima jemstva po ovome članu svaki naslednik jemči i duguje naknadu srazmerno svom naslednom delu.
Nasleđivanje zaostavštine člana porodične zadruge
Zaostavštinu člana porodične zadruge nasleđuju njegovi naslednici po opštim pravilima o nasleđivanju.
Čl. 149 do 225
(Prestalo da važi)
Odredbe ovog zakona važe za nasleđivanje svih državljana Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije koji su u vreme smrti imali prebivalište u Socijalističkoj Republici Srbiji bez obzira gde je smrt nastupila i gde se imovina nalazi.
Za nasleđivanje stranih državljana važe odredbe zakona zemlje čiji je državljanin bio ostavilac u vreme smrti ili odredbe zakona na koji taj zakon upućuje.
Ako se u državi umrlog stranog državljanina zaostavština jugoslovenskog državljanina raspravlja po njenim zakonima, zaostavština tog stranog državljanina koja se nalazi na teritoriji Socijalističke Republike Srbije raspraviće se po odredbama ovog zakona.
Za nasleđivanje lica bez državljanstva važe odredbe zakona zemlje njegovog poslednjeg državljanstva, a ako to lice nikad nije imalo državljanstvo, ili je ovo nepoznato, onda zakon zemlje njegovog poslednjeg prebivališta, a u nedostatku ovog zakona zemlje njegovog poslednjeg boravišta.
Testament državljanina Socijalističke Republike Srbije sačinjen u inostranstvu punovažan je u pogledu oblika ako je sačinjen i po propisima tamošnjeg zakona.
Testament stranog državljanina je punovažan ako je sačinjen u obliku propisanom u nacionalnom zakonu ostavioca, ili u obliku propisanom u zakonu mesta stanovanja, ili u obliku propisanom u ovom zakonu.
Uslovi za punovažnost testamenta stranog državljanina procenjuju se po zakonu zemlje čiji je on državljanin ili po zakonu na koji taj zakon upućuje.
Posebni propisi o nasleđivanju, kao što su propisi o nasleđivanju zemljišta koje je dodeljeno kolonistima i agrarnim interesentima, propisi o nasleđivanju autorskog prava, propisi o nasleđivanju sume osiguranja u slučaju smrti putnika od nesrećnog slučaja u javnom saobraćaju, ostaju i dalje na snazi.
Ovaj zakon primenjuje se na nasleđa otvorena posle njegovog stupanja na snagu. Nasleđa otvorena pre stupanja na snagu ovog zakona, po kojima nije doneta pravosnažna odluka, imaju se raspraviti po odredbama Zakona o nasleđivanju (“Službeni list SFRJ”, br. 42/65).
Odredbe čl. 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 25, 26, 27, 59, 62, 80, 103, 104, 105, 125, 126, 130. i 140. jedinstveno će se primenjivati na celoj teritoriji Republike u smislu člana 300. stav 1. tačka 5. Ustava Socijalističke Republike Srbije.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi tačka 17. člana 1. Zakona o primeni odredaba saveznih zakona u oblasti društveno-političkog sistema i drugim oblastima za koje je u čl. 16. i 17. Ustavnog zakona za sprovođenje ustavnih amandmana XX do XLI određeno da prestaju da važe najdocnije 31. decembra 1971. godine (“Službeni glasnik SRS”, br. 51/71 i 52/73).
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije”, a primenjivaće se od 1. januara 1975. godine.
Samostalni član Zakona o dopuni Zakona o nasleđivanju
(“Sl. glasnik SRS”, br. 1/80)
Član 2
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije”.